Ливиа

Аматериал Авикипедиа аҟынтә - зхы иақәиҭу аенциклопедиа
Аҳәынҭқарра
Ливиа
دولة ليبيا
Ливиа абираҟ
абираҟ
Ливиа агерб
агерб
Карта
Агеографиа
Аҳҭнықалақь Триполи
Ақәӡара 1 759 541 км²
Еиҳаӡоу аҭыԥ Бикку-Битти
Асааҭтә зона UTC+2:00, восточноевропейское время Africa/Tripoli
Акоординатқәа 27° ҩ. ҭ., 17° мг. н.
Аиужьратә дыррақәа OSM
Ауааԥсыра
Ауааԥсыра рхыԥхьаӡара 6 678 567 ҩык
Ауааԥсыра рыжәпара 3,8 ҩык / км²
АҾИ 0,718
Аофициалтә бызшәа Араб бызшәа,
Арабский литературный язык
Администрациа
Аҳәынҭқарратә шьақәгылашьа ареспублика
Ашьақәгылара нанҳәамза 15, 1551 ш.,
цәыббрамза 1, 1969 ш.,
хәажәкырамза 2, 1977 ш.,
ԥхынҷкәынмза 24, 1951 ш.
Апрезиденттә хеилак ахантәаҩы Мухаммед аль-Менфи
Аԥыза-министр Абдель Хамид Дбейба
Авалиута ливийский динар
Жәларбжьаратәи аидентификациа
ISO 3166-1 434 LBY LY
Автомобильтә код LAR
Ателефон код +218
Адомен .ly

Ливиа (араб. ليبيا [Либиа]), аофициалтә хьӡы: Ливиа Аҳәынҭқарра'[1] (араб. دولة ليبيا [Давлат Либиа]) — Африкатәи атәыла.

Административтә шара[аредакциазура | акод аредакциазура]

Ари атәыла 3 аҭоурыхтә регионқәа иаԥиҵеит: Триполитаниа, Феццан, Киренаика.

Иахьа Ливиа 22 административтә раионқәа (араб. شعبية‎ [шабиаа]) рыла ишоит.

# Араион Араб бызшәала Араионтә ҳҭнықалақь Аҵакыра
(км²)
Ауааԥсыра[2]
(2012)
Ауааԥсыра
рыжәпара (ауаа/км²)
Ахсаала
1 Ель-Бутнан البطنان Тобрук 84 996 164 510 1,9
2 Дерна درنة Дерна 31 511 164 440 5,2
3 Ель-Џьебель-ель-Ахдар الجبل الاخضر Ель-Баида 11 429 209 978 18,4
4 Ель-Марџь المرج Ель-Марџь 13 515 190 001 14,1
5 Бенгази بنغازي Бенгази 11 372 562 067 49,4
6 Ель-Ваҳат الواحات Аџьдабиа 108 523 165 184 1,5
7 Ель-Куфра الكفرة Ель-Џьауф 433 611 35 315 0,1
8 Сурт سرت Сурт 86 399 117 473 1,4
9 Мысраҭа مصراتة Мысраҭа 29 172 502 613 17,2
10 Ель-Маргаб المرقب Ҳомс 6 796 448 260 66,0
11 Триполи طرابلس Триполи 835 940 653 1127
12 Ель-Џьифара الجفارة Ель-Азизиа 2 666 443 768 166,5
13 Ез-Завиа الزاوية Ез-Завиа 2 753 300 894 109,3
14 Ен-Нугат-ель-Хумс النقاط الخمس Зувара 6 089 292 440 48,0
15 Ель-Џьебель-ель-Гарби الجبل الغربي Гариан 76 717 307 616 4,0
16 Налут نالوت Налут 67 191 97 333 1,4
17 Ель-Џьуфра الجفرة Ҳун 139 038 42 711 0,3
18 Вади-еш-Шати وادي الشاطئ Адири 90 244 82 505 0,9
19 Сабҳа سبها Сабҳа 17 066 116 016 6,8
20 Вади-ель-Ҳаиаа وادي الحياة Аубари 31 485 73 872 2,3
21 Гат غات Гат 68 929 23 929 0,3
22 Марзук مرزق Марзук 356 308 81 791 0,2
Зегь 1 676 198 5 363 369 3,2

Азгәаҭақәа[аредакциазура | акод аредакциазура]

  1. Чрыгба Виачеслав Андреи-иԥа, Аԥсни егьырҭ атәылақәеи ргеографиатә хьыӡқәа ржәар, Москва: Митра, 2022. — ад. 259. 437 ад., ISBN 978-5-6047056-8-1.
  2. "The population of the regions of Libya according to census results and latest official projections". 2012.